Игре Васка Попе

Књижевност прве половине 20. века јесте била ,,служавка револуције”, једносмерна у тематици и поступку, јер је политичка стварност у то време била императив и у књижевној литератури. Како је период НОБ-а прошао, а идеолошке стеге попустиле, тако се и књижевност од педесетих година 20. века окретала другим стварима. Превласт у књижевним тежњама заузимају наследници модерниста, такозвани постмодернисти, који доприносе већој жанровској, али и тематској диференцијацији. Када је реч о језику поезије, како Деретић бележи, она проговара неизбрушеним, опорим језиком, стих...

Династија Немањића

Српска владарска династија Немањића, обележила је два века средњовековља у историјском развоју српског народа, а на ширем плану и читавог Балкана. Десет владара из ове династије смењивало се на престолу Србије од 1168. до 1371. Владари из династије Немањића су за два века колико су владали Србијом, усмерили даљи развој и сам ток историје српског народа. Као најзначајнија српска династија, воде порекло од лозе рашких жупана, који су управљали једним делом српског народа у епохи византијско-угарских сукоба XII века. Једна...

Краљ Милутин

Српски краљ Милутин из династије Немањића, рођен је око 1253, као млађи син краља Уроша I и Јелене  Анжујске. На српски престо дошао је након сабора у Дежеву почетком 1282., на коме се његов старији брат тадашњи краљ Драгутин одрекао престола у његову корист. Повод за одрицање од престола јесте повреда ноге, коју је краљ Драгутин задобио ловећи са пратиоцима по шумама Јелача. Услед незадовољства племства, старији брат је пристао да се одрекне круне под условом да његов син а...

Глобализација културе: ЗА или ПРОТИВ?

Глобализација је комплексан процес економског, политичког, војног, технолошког, културног и еколошког повезивања и умрежавања човечанства у такозвано светско друштво. Свој полет доживљава у 20. веку захваљујући развоју мултинационалног капитализма, софистициране технологије, информатичке револуције, масовних медија, учесталим миграцијама светског становништва, доприносећи развијању нових форми повезивања људи и земаља широм света. Већина становништва глобализацију перципира превасходно као економски процес, занемарујућу значајан утицај који она остварује у области културе. Културна глобализација подразумева остварење мултиетничког и мултикултурног друштва, заснованог на нормативном и вредносном прихватању...

Култура у функцији развоја градова

Град се кроз историју може препознати као место где се у највећој мери одлучивало о развојним токовима одређених друштава, дешевања која су се одвијала у градовима неретко су одређивала читав ток друштвеног кретања. То је последица концентрације најважнијих економских, политичких и културних делатности у граду као месту друштвеног динамизма и социокултурног плурализма. Није случајно што је ренесанса имала своје најснажније упориште управо у градовима. Иако се мења под утицајем осталих друштвених промена, култура и сама припрема, стимулише и усмерава те...

Урбана култура у потрошачком друштву

Урбанизација (лат. urbs – град; urbanus – градски) је један од најзначајнијих процеса у свету данас, који се односи на просторну концентрацију људи у градовима, као и на ширење и распростирање система вредности, ставова и понашања названих урбана култура или урбанизам као начин живота (учешће грађана у великом броју добровољних удружења организованих ради задовољења различитих потреба; анономност појединца; површни и безлични карактер друштвених односа; подривање традиционалне основе друштвене солидарности; рационализам у мишљењу; наглашен грађански индивидуализам – права и слободе и...

Култура као оно што се подразумева

Култура је појам који садржи мноштво значења, тако често коришћен на различите начине да је јако тешко објединити кроз просту дефиницију све оно што спада у домен културе. Рејмонд Вилијамс, велшки књижевни критичар, рекао је да култура спада у једну од две или три најкомпликованије речи. Полази од тога да се она првобитно односила на култивацију усева и животиња, као агрикултура (култура – лат. colere, cultus – обрађивати поље, неговати земљу), док се у 19. веку више односи на уметност,...

Вуков лексикографски рад

„Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам се морао, хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам имао штулу, био бих, можда погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула, задржавала ме је на месту и моја жена...'' Рођен у...

Књижевни рад Светог Саве

Како за српску државу, тако и за књижевност, од изузетног значаја је светородна династија Немањића. Успон на државном и успон на књижевном плану везује се за светли средњи век и управо су Срби тада досегли осетни цивилизацијски напредак на главним пољима важним за изградњу националног идентитета. Када се говори о књижевности, Немањићи јесу главни ствараоци епохе коју називамо средњовековна књижевност, карактеристична по томе што не познаје поетику која је дефинисана као наука (теорија) о књижевном стварању, већ је она имплицитно...

Стеван Синђелић

Један од најистакнутијих устаничких првака читаве српске револуције за народно ослобођење, родио се у селу Војски, у општини Свилајнац у округу Моравском, 1770 године. Потицао је из куће занатлија, коју је убрзо напустио након ране смрти свога оца Радована Ракића, будући да се његова мајка Синђелија преудала у суседно село Грабовац. По њој је и наследио своје упечатљиво презиме које је обележило једну од најзначајнијих епизода првог српског устанка. Као младић, служио је код ресавског војводе Петра кога су дахије...

Правила дириговања и фацијални знаци

Пошто је дириговање засновано на невербалној комуникацији између оркестра и диригента, процесу дириговања може се се дати и психолошко тумачење, које укључује фацијалну и телесну невербалну комуникацију. Диригент и оркестар комуницирају невербалним знаковима, који морају бити растумачени. Фацијална комуникација одвија се преко фацијалних амблема, знакова који су договорени правилима дириговања, да би могли бити правилно растумачени. Посматрају се покрети око очију и усана где широм отворене очи могу указивати хору или оркестру да треба да предузму неку активност. Покрети око...

Српска револуција у народној традицији

На традицију и културу свих европских нација утичу, између осталог и кључни војни и политички догађаји који су својим значајем усмерили судбину, будућност и опстанак једног народа. Немци имају Теутобург, Руси Куликово, Французи Поатје а српски народ Мишар и Делиград у склопу општенародног устанка за ослобођење од туђинске турске власти. Српски народ је део шареноликог спектра европских нација, који својом традицијом и богатим наслеђем завређује да се нађе на челу те велике групе. Традиција и свест српског народа нераскидиво су...

Јефимија: српска деспотица, песникиња и монахиња

Живот нам никада не даје више него што можемо поднети, а некада је баш бол најбољи пут до спознаје. Име монахиње Јефимије јесте симбол боли, али и симбол љубави. Као деспотица Јелена и монахиња Јефимија спојила је пролазност и вечност, веру у живот и пркос смрти. Била је сведок даровитости судбине и сведок њене свирепости. Била је деспотица, прва жена писац старе српске књижевности и мајка. Од самог рођења имала је све предуслове за успешан и срећан живот онога доба,...

Kaко све што стварамо ствара нас?

Добро је кад човек Добро је кад човек бачен у зубе губилишта врисне: ,,Пијте какао Ван-Хутена!“ Навадени стихови Владимира Мајаковског инспирисани су новинским чланком о човеку који је прихватио да на извршењу своје смртне казне промовише познату холандску какао фирму Ван Хутен како би му иста, након тога, материјално обезбедила породицу. Ово је само један од многих примера где се јасно види да уметничка дела директно могу бити инспирисана дегенерацијом друштвених вредности и директним атаком на морал и ум. Једна од интерпретација човековог...

Естрадни кич или зашто о укусима ипак треба расправљати

Познати теоретичар кича и културолог, Херман Брох, сматрао је да је кич унутрашњи непријатељ уметности, наглашавајући да је он присутан у свим уметничким врстама – у књижевности, сликарству, вајарству, музици, на филму. Међутим, погрешно би било феномен кича везивати само за уметност. Важна особина кича јесте универзалност, те је осим у уметности, његово присуство итекако видљиво и у осталим облицима друштвеног живота (у политици, религији, туризму, моди и др). „Најбољи доказ да се кич увукао у свакодневни живот јесте његово...

Тoрент као контроверзни Робин Худ савремене културе

Дифузија културе (лат. diffusio – разливање, распростирање, ширење) односи се на ширење тј. распростирање културних елемената у простору и времену и представља једну од најзначајнијих појава у развоју друштва. Дифузија се односи на преношење оруђа, вештина, знања, научних, техничких и уметничких достигнућа, изума и сл. из једне културе у неке друге. Хартија и штампа су, на пример, настали у Кини вековима пре него што су пренети у Европу; исти случај је и са компасом са магнетном иглом; део културе западне...

Однос драме и позоришта

Према Аристотелу, задатак уметности није да продире у свет идеја и обзнањује вечне истине, већ да приказује различите могућности људског живота. Прихвативши мимезу (подражавање) као основну карактеристику поезије, Аристотел је нагласак померио на њен стваралачки карактер, постављајући питање на који начин се у делу постиже циљ рекреирања стварности. Редефинисао је поезију као стварање и сву своју пажњу посветио је принципима по којимa песник конституише дело: трагедију, еп или комедију. Дакле, Аристотел у својој Поетици истражује порекло и развој грчке трагедије...

Цар Николај II Романов и Срби

‘’Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа… Заслуге Србије биће стоструко награђене. После рата она ће бити неколико пута већа него што је данас!’’. Тако је у пролеће 1915, свом храбром савезнику Србији, овенчаној величанственим победама над заједничким непријатељем, писао руски цар Николај. Српски народ је у својој историји имао мало искрених пријатеља међу...

Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорце

Већ са јављањем хуманизма и ренесансе који су изнова покренули развој човековог интелекта и васпитања, тежећи ка истицању аутономије човековог разума и слободног вољног одлучивања, и тиме обичног човека пробудили из таме средњега века, било је доста помака на плану ширења образовања међу различитим народним слојевима. Међутим, такве идеје свој врхунац ће достићи у XVIII веку са процватом филозофије рационализма. Из такве филозофије развиће се и нови уметнички и културни покрет – просветитељство. Више него икада пре, човек, као свесно...

Петар I Карађорђевић

Српски народ у низу својих владара-великана који су својом владавином оставили неизбрисив траг има Петра I краља Србије а касније и Краљевине СХС. Рођен као пето дете кнеза Александра и Персиде, рођене Ненадовић у Београду 1844, био је унук вожда Карађорђа. На српски престо се појавио након трагичних догађаја који су били кобни за краљевску династију Обреновића. Краљ Александар, последњи из династије Обреновића и претходник краља Петра није имао владалачке способности, интелигенције и тактичности а својим бројним скандалима и непромишљеним...

Корацима Михајла Пупина и Николе Тесле

Пут истине којим треба да корачамо у садашњости може бити осветљен сећањима на велике кораке, дела и мисли оних људи који су истинску суштину живота нашли и овај свет учинили бољим, како на микро, тако и на макро плану. Ићи трагом и кораком њиховог живота, значи на прави начин оспособљавати се за сопствени. Смисао рођења двојице наших великана, Михајла Идворског Пупина (Идвор, 9. октобар 1854 — Њујорк, 12. март 1935) и Николе Тесле (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7....

О постанку словенске писмености

О постанку словенске писмености   Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху , јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Црноризац Храбар Раније, дакле, Словени не имаху књига, већ цртама и резама писаху и гатаху, јер беху пагани. Добро је познато да се почетак словенске писмености најчешће везује за рад солунске браће, Ћирила и Методија. Међутим, неоправдано је мислити да пре књижевних мисија солунске браће није било никаквог...

Поткултура спортских навијача

Понекад се догађа да стил живота и вредности одређених појединаца и друштвених група (обично младих људи) одударају од устаљеног начина живота и доминантне културе неког друштва, па се јављају такозване поткултуре као својеврсни културни подсистеми (поткултура рокера, панкера, бајкера, хипстера, скинхеда и сл.). Ради се о неформалним друштвеним групама, које имају заједнички, од доминантног културног обрасца различит стил живота и начин понашања који је производ специфичног животног опредељења, интересовања, вредности и активности које чланови поткултуре деле (Божиловић, 1998: 67).Спорт је...

Масовни медији и демократска култура

Идеја демократије полази од појединца који је способан да одлучује о сопственој судбини. У њој сваки појединац има право да бира или да буде биран, он може оформити или се учланити у одређену политичку партију или неку другу друштвену организацију и борити се за своје идеје у које верује и циљеве за које жели да буду постигнути. Притоме, појединац се не мора директно борити за политичке функције и бавити се политиком, може гласати за ону партију коју сматра најбољом опцијом...

Психологија и уметност

Естетику замишљамо као учење о естетском понашању (Верхалтен), тј. општем стању које обузима и прожима целог човека, и чија је полазна тачка и средиште естетски утисак... Естетику треба сматрати психологијом естетског уживања и уметничког стваралаштва. Фехнер је поделио естетику на „естетику одоздо“-експериментална естетика,и „естетика одозго“- која је црпла своје законе и доказе из природе душе и спекулативних конструкција. Мана „естетике одоздо“ је немогућност раздвајања естетског доживљаја од обичног, те и да естетски доживљај настаје као збир посебних ситних естетских задовољстава....

Уметничко растројство

Уметничко растројство: Веза између уметника и његовог дела   Ми имамо уметност како не бисмо умрли од истине. –Фридрих Ниче Користећи се својим психолошким знањима и смислом за психолошке проблеме, уметник је веома често и ненамерно био претеча психологије као науке и њених најзначајнијих открића. Правећи спону између актуелних друштвених околности и своје унутрашње визије и стања, човек тежи да изгради мост који ће га приближити свету у коме се нашао. Међутим, зашто уметником називамо само оног који своја дела...