Корацима Михајла Пупина и Николе Тесле

Пут истине којим треба да корачамо у садашњости може бити осветљен сећањима на велике кораке, дела и мисли оних људи који су истинску суштину живота нашли и овај свет учинили бољим, како на микро, тако и на макро плану. Ићи трагом и кораком њиховог живота, значи на прави начин оспособљавати се за сопствени.

Смисао рођења двојице наших великана, Михајла Идворског Пупина (Идвор, 9. октобар 1854 — Њујорк, 12. март 1935) и Николе Тесле (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943), сасвим је јасан. Оставили су огромне трагове за свога овоземаљског живота и заслужили живот вечни. Зато они живе и данас, скоро век након смрти. Сеоско порекло, велике амбиције, јасне визије, непоколебљивост и истрајност само су неке од заједничких особина двојице научника. Међутим, оно што их суштински повезује и чини језгро њихове величине јесте љубав. Истинска, чиста и дубока љубав на три нивоа:

  • Љубав према православљу;
  • Љубав према српству;
  • Љубав према науци.

Са тако јаком мотивисаношћу, они су досегли небеске висине. Академик Владета Јеротић оправдано истиче да се религија и наука не раздвајају. Историја нам потврђује да сви велики научници јесу били верујући људи. Исто тако, у душе српских великана, Пупина и Тесле, од малена је била усађена вера која их је током читавог живота штитила и била ослонац. Мајка је била главна фигура у животу идворског генија, Михајла Пупина. Она постаје његова највећа подршка, свесна да га потрага за вечном истином чека ван Идвора. Домаћица, која је Псалтир знала напамет, богатила је Пупиново срце духовном снагом. Сам Михајло Пупин у својој аутобиографији оставља сведочанство да је његова мајка, Олимпијада Пупин, уснила сан у којем је Св.Сава рекао да мора да пошаље сина у свет. Она је ту визију пренела и Пупину, који је дубоко веровао да га дух Светога Саве прати и бди над свим његовим искушењима и да он не може да буде незаштићен. Охрабрена светосављем, Олимпијада Пупин саветује сина на најлепши начин:
,,Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса. Знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности пун вечне славе.
Теслин отац, Милутин Тесла, био је угледни прота, вероучитељ и национални радник, такође, како Милован Матић, највећи проучавалац Теслиног живота и дела истиче, и деда по мајци, Никола Мандић, као и његов отац Тома Мандић, били су свештеници. Несумњиво је да су имали велики утицај на Николу Теслу, чији биографи бележе да је детињство провео у порти и често помагао оцу у вршењу службе. Ипак, највећи утицај на Теслу имала је његова мајка Ђука Тесла, домаћица, која је свог сина учила јеванђељу. Да се Тесла никада није одрекао прадедовске православне вере, казују нам многи подаци. Сам истичући да дар менталне снаге долази од Бога, напомиње да га је мајка учила да сву истину тражи у Библији.

Иако су скоро читав свој животни век провели у иностанству, Пупин и Тесла су били хероји који су живели за отаџбину и никада је нису заборавили. Многи аутобиографски подаци из њиховог живота потврђују љубав према српству и Србији. Председник образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин, Александра Нинковић Ташић, открива да Пупин у својим изјавама не говори само о науци, већ на страницама New York Times-aи Washington Post-aговори о најлепшим и најјачим традицијама српског народа.

Често и опширно се пише о Теслиним научним достигнућима, док је, међутим, мало познато да је Тесла био прави српски патриота одгојен у светосавском духу и косовским вредностима. Тесла често говори о српским јуначким песмама, које је слушао од гуслара који су свраћали код његовог оца и истиче како су му заувек остале најдраже и како у њима види врхунац песништва.То му је толико било важно да је писао чланке о косовском завету и српској епској поезији у тада најпознатијем америчком магазину Century. Ево једног исечка из чланка о српској поезији и историји, који је Тесла написао у мају 1894. године:,,Све се збило на Косову пољу када је Милош Обилић, најславнији од српских јунака, погинуо, убивши Султана Мурата II пошто га је пронашао у центру своје велике војске. Да није историјска чињеница, многи би били склони да ту епизоду сврстају у мит који се развио у додиру са грчким и римским изворима. У Милошу, ми видимо и Муција [Гај Муције Сцевола, римски јунак] и Леониду [спартанског краља], па и више од тога, зато што он не гине лаком смрћу на бојном пољу као Грк, већ своје јуначко дело плаћа страшним мучењем и смрћу. Не треба се зато чудити да народ, који је способан да изнедри такве јунаке, има поезију у којој праовлађују дух племенитости и витештва. Чак и непобедиви Марко Краљевић, касније оличење српског јунаштва, кад савладава Мусу, муслиманског поглавара, узвикује: Јао мене до Бога милога, ђе погубих од себе бољега!Обојица су у срцу носили своја родна места, Тесла Смиљан, а Пупин Идвор. Сам Михајло је у свом имену врло рано додао – Идворски.

Свестан одакле долази, Тесла истиче:,,Ја сам срећан што сам Србин и тијем именом поносићу се до века. Колевка мојијех дедова, краљевина Србија, престоница Србинова позива ме – то је одликовање за мене велико и ништа ми на свету, у животу моме, неће бити драже од овога одликовања.

Исто тако, Пупин је целог свог живота био у живом контакту са родним Идвором и са читавом земљом, коју је обилато даривао и постао прави, истински добротвор. Јачина његове љубави назире се, како у његовим делима, тако и у изјавама. Током Првог светског рата, Пупин је био спреман да све што има заложи за Краљевину Србију. Када је упозорен да ће сигурно пропасти, изговорио је:,,Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја.

Како Алберт Ајнштај истиче: ,,Најлепше што можемо доживети је оно што је тајанствено. То је темељни осећај који стоји у заметку сваке уметности и науке. Управо и зачетак Теслине и Пупинове љубави према науци лежи у радозналости и потреби за откривањем тајанственог. Михајло Пупин пише да ни он, ни његов пријатељ Тесла ништа не би постигли да обојица нису од малена били загледани у пространо и вечно звездано небо. Оно им је показало пут ка величанственим остварењима. Такође, Пупин истиче да први циљ науке јесте да благонаклоно и без предрасуда тумачи језик природе и да нам то пружа увид у вечиту истину, а истина нас чини слободним.

У сопственој садашњости, марљиво су радили за будућност и олакшали животе цивилизацији и управо захваљујући својим великим доприносима стекли су огромни углед у свету. То говори и чињеница да, када се говори о Теслиним научним достигнућима, често се чује мишљење да је он човек који је изумео двадесети век, због чега је прозван Прометејем XX века. Како је био проналазач у области електротехнике, радиотехнике и физике, имао је више од 700 патената и иновација и, с обзиром на то, његово име уведено је у Дом славних проналазача Америке. Значај његове личности глорификује и најважнија награда у домену електричне енергије која се зове Награда Николе Тесле.

С друге стране, Михајло Пупин је током свог научног рада дао важне закључке за поља телеграфије и телефоније, као и за развој електротехнике, а највећу научну славу достигао је због проналаска Пупинових калемова. Важно је напоменути да је Пупин био активни члан НАСЕ, а какав углед је стекао говори чињеница да му се, при одласку у пензију, председник Америке јавним писмом захваљује за услуге које је учинио као члан Националног саветодавног одбора за аеронаутику, 14. октобра 1922. године.

Напослетку, имајући у виду величину наших научника, како на етичком, тако и на професионалном плану, довољно је једино цитирати светле Његошеве речи: ,,Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!